| |
|
PREDGOVOR
Od 1823. godine, kada je preko prvog, delimičnog prevoda Francuza Abela Remusata zapadni svet upoznao Tao Te King - klasično delo kineskog mudraca koji je već vekovima poznat pod imenom Lao Ce - pojavilo se skoro nepregledno mnoštvo prevoda, objašnjenja i komentara. Autori su nastojali, svaki na svoj način, da približe zapadnom čoveku to kratko, ali veoma dubokoumno delo.
Međutim, nikada, koliko je nama poznato, nije objavljen ko mentar koji poput ovog dela smatra Tao Te King gnostičkim spisom i rasvetljava ga, stoga, na gnostički način. To objašnja va naslov knjige: Kineska Gnoza.
Šta je Gnoza? U svom ranije objavljenom delu Univerzalna Gnoza1 , autori o tome kažu:
“Gnoza je prvobitno bila sažeta pramudrost, suština sve-spo znaje, koja je neposredno ukazivala na prvobitni, božanski ži vot uistinu nezemaljskog, božanskog ljudskog životnog talasa. Hijerofanti Gnoze su bili i još uvek su poslanici Nepokretnog kraljevstva, oni su donosili božansku mudrost izgubljenom čo večanstvu i pokazivali jedini put onima koji su, kao izgubljeni sinovi, želeli da se vrate u prvobitnu otadžbinu.”
Iz ovog opisa je jasno da se istinska Gnoza - prvobitno po znavanje Boga, koje čoveku omogućava pristup putu što vodi do izbavljenja - nikada nije ograničavala na određenu zemlju ili narod, što se naročito u našem vremenu svuda objavljuje. Naprotiv, Gnoza je univerzalna i želi da obuhvati celo čove čanstvo, pa se očituje svuda u svetu gde su delovali, a i danas deluju, poslanici svetla.
To se nije događalo samo u zemljama kao što su Egipat, Pa lestina i zemlje indijskog potkontinenta, nego i u Lao Ceovoj Kini u dalekoj prošlosti, i to preko Tao Te Kinga. Tom delu se i u današnjoj Kini pristupa s velikim poštovanjem.
Mudrost, koju sadrži Tao Te King, danas je možda i aktuelnija nego u Lao Ceovo vreme.
Uzmimo kao primer 31. poglavlje:
I najbolja oružja su instrumenti nesreće.
Oni koji poseduju Tao ne zadržavaju se na tome.
Ili, recimo, 33. poglavlje, poslednje koje su autori komen tarisali:
Ko nadvlada druge ljude, snažan je,
ali onaj ko nadvlada sebe, svemoćan je.
Uz ovaj poslednji stih, autori su napisali: “Steći svemoć znači prodreti do suštinskog jezgra Božanstva, znači steći udeo u nje mu.” Te reči možemo uzeti kao kompendijum velikog i moćnog zadatka s kojim oni suočavaju svoje čitaoce u ovom delu.
Međutim, oni se ne zadržavaju samo na objavljivanju tog zadatka, nego pokazuju i puteve na kojima taj zadatak može da se izvrši. “A kao posledica toga”, pišu autori, “promeniće se ceo svet, celo čovečanstvo, naše celokupno društvo.”
Ko se oslobodi privida,
nalazi put do unutrašnjeg bivanja.
Ko postigne ne-delovanje,
u lanac primljen biće! |
